Author - ajmonakubu_yftdru

Kуба, на путу ка врху листе најатрактивнијих дестинација

Свет прекривен осмехоm

Време овде као да је заустављено у раним шездесетим, стварајући, и тако замрзнуто, готово нестварно јединство супротности. Све предрасуде и сујеверја савременог човека, утемељеног на западним вредностима, овде падају као куле од карата. Након неповерљивог полицијског дочека на аеродрому „Хосе Марти”, чим се уроните у стварни живот Хаване, чекају вас лежерно једноставни и насмејани људи, гипког корака, у ритму салсе, чека вас Куба Хемингвеја и Маркеса, „Буена Висте” и пламене осећајности, „кохибе” и „мохита”

Док смо се, после деветочасовног лета од Амстердама, спуштали према Хавани, надлећући четвртаста насеља, засаде шећерне трске, зелена поља дувана, села повезана путевима ишпартаним у црвеној земљи и неасфалтираним, неко је приметио да је Куба једина земља у којој се срећа не купује новцем, али многи из целог света доносе новац да купе тренутак среће у једној од последњих незагађених оаза.
„Овде долазиш са стрепњом, неизвесношћу, с мало повећаним адреналином, а враћаш се са сетом и спознајом да још постоји понеки зачарани кутак неспутане слободе. Иако идеолошки униформисана, Куба одолева неким другим оковима, оним либералне демократије, глобалног псеудохуманизма и благостања”, рећи ће, док додирујемо писту, мој сапутник, експерт за финансијско-правне марифетлуке, заљубљеник у кубанске чари живота.
Силазак у аеродромске одаје, кроз ходнике полуосветљене чкиљавим светиљкама, подсећао је на неки преторијански аеродром из авантуристичких и шпијунских филмова давних шездесетих. Овде су, како се већ у први мах може приметити, шездесете одавно пустиле корење. Ипак, ледену полицијско-царинску процедуру раскрављује непосредност и љубазност лежерно одевених службеница аеродрома „Хозе Марти”, које ће се у сваком тренутку путнику наћи на услузи.
Након неповерљивог и хладног полицијског дочека на аеродрому, с мирисом устајалог бољшевизма, са друге стране „границе” дочекују нас весела лица. Њихов жагор, прожет позитивним вибрацијама, лепрша на тропском ветру и меша се са раним мелодијама које допиру одасвуд. Све то инспирисано је и покретано еруптивном енергијом живота, какву тешко да ћете срести било где другде на свету.

УПУТСТВА И ВРЕМЕПЛОВ

Захваљујући Стевици, менаџеру за противпожарну заштиту, пасионираном обожаваоцу „кохибе”, наш први сусрет са Кубом био је зачињени шармантном добродошлицом, на чистом српском језику, Марије Санчез, кћерке бившег амбасадора Кубе у Београду. Осмех ове средовечне жене, кратке, скоро мушке фризуре, открива ред као снег белих зуба, у јаком контрасту с њеним тамнопутим лицем.
Марија говори српски скоро без акцента, иако никада није боравила у земљи у којој је службовао њен отац. Ведра је и насмејана, с опуштеном предусретљивошћу, као и већина становника Кубе. Лаганим и гипким корацима, у ритму салсе, води нас према минибусу, удобном и климатизованом, који помало одудара од паркираних старих „фордова”, „бјуика”, „шевролета”, „доџева”, „лада” и једне тамнозелене „волге”.
На великим теретним камионима група ратара крај још једног радног дана завршава песмом. Филмском брзином мењају се сцене, буде се сећања, а времеплов оне старије међу нама води у епоху нашег социјалистичког препорода, обнове, радних акција, када се живело од ентузијазма, с револуционарним песмама, паролама револуцији и вољеном команданту.
На огромном билборду поред пута Че Геварин портрет и порука: „Твоје идеје живе, настављамо твојим путем”.
Главне саобраћајнице на Куби су у веома солидном стању, и поред дугог ембарга (на шта се и дан данас, десет година касније, ваде наши путари). „Штипање” на дебљини асфалта овде се кажњава дуготрајним принудним радом на зеленим пољима.
Успут, док се возимо према Санта Марији, месту удаљеном двадесетак километара од Хаване, добијамо најважније информације о курсу, о легалној и сивој понуди најбољих томпуса на свету. Као што неки код нас не праве увек вино од грожђа, ни овде се томпуси не праве увек од дувана. Сушени лист банане, помешан са дуваном, спорије гори и чешће се гаси, а само страствени пушачи и љубитељи кубанских цигара могу приметити разлику.
Кубанци као народ нису склони преварама, али немаштина, ембарго и чињеница да Кубу не посећује сиромаси подстичу их да своју робу понуде по вишеструко већим ценама од реалних. Ако упали, добро је, ако не, ценкање је ионако ритуал који зближава људе. Неретко, и једна и друга страна се растају с осећајем обостраног добитка.
И поред чињенице да је Куба једна од најбезбеднијих земаља, Марија нам саветује, да новац, пасош и вредности остављамо у хотелском сефу, као и да обратимо пажњу на широку и шаролику, лепезу услуга које се могу добити на острву среће, страсти, рума, „даикирија”, „мохита”, томпуса…

ИМУНИ НА ДЕПРЕСИЈУ

Осим лепоте којом је творитељ даровао, највећа драж ове по много чему чудесне земље је време као заустављено негде у раним шездесетим годинама прошлог века. Тако замрзнуто створило је нестварни склад разних супротности, пред којима падају многе предрасуде савременог човека, утемељеног на западним вредностима. Успорениритам, с нагласком на непоновљивости овоземног живота, лежерна једноставност, музика у бојама страсти, море окупано сунцем, овим људима подарило је срећу видљиву на њиховим опуштеним и насмејаним лицима. А можда они, рећи ће скептици, своје тужне дане попуњавају осмехом. Међутим, док посматрам веселе Кубанце, ближа ми је дефиниција једног од последњих песника-боема, покојног Амброзија Марошевића, београдског Хрбина: „Песници су као деца: мало нам дају, а и са том сиротињом ми смо срећни.”
Контраст запуштене спољашности и унутрашњег склада, битисање старог и новог, младог и оронулог, сређеног и запуштеног, лепог и пропалог, најсликовитије се оцртава у старом делу Хаване. Једна поред других стоје оронула здања и обновљене зграде офарбане јарким бојама. У споља запуштеној кући, пропалим степеништем стижете у луксузни амбијент једног од престижнијих ресторана. На улицама, уз америчке олдтајмере изпедесетих година прошлог века, набуџене и лакиране јарким бојама, фијакере са расним и до перфекције издресираним коњима, популарне скутере обложене жутом сфером, познатије као коко такси, бицикле са приколицом за две особе, можете срести најновије моделе западне ауто индустрије. Поред старијих продавачица сувенира, новина и револуционарне литературе, одевених у архаичне широке хаљине папагајских боја, срешћете и младе тамнопуте лепотице одевене у најсавременије маркиране крпице.
Осим ових старих, музејских примерака, у којима су напаковани мотори и делови руских аутомобила, америчких четвороточкаша готово и нема. „Марлборо”, „кока-кола” и још неколико малобројних артикала из Америке на Кубу стижу из Мексика. Иако у продавницама нема великих светских робних марки, добар део грађана је складно и квалитетно одевен.
Стога помало нестварно делује званичан податак да просечна плата износи око тридесетак конвертибилних цуца (1 евро је 1,30 цуца).
Приче о великом сиромаштву демантоване су улицама препуним живота, препуним људи из којих букти енергија и који су, у духу античке мудрости хлеба и игара, лишени великих материјалистичких стремљења, с крајњом ноншаланцијом прихватили све благодати које им ова рајска земља дарује. Чини се да су Кубанци стекли имунитет на епидемију фрустративно-депресивене и песимистично-суицидне болести глобалног материјалистичког „благостања”.

ЧЕ, ИКОНА РЕВОЛУЦИЈЕ

Међународни празник рада на Куби је најзначајнији празник. У Хавани парада радних људи и грађана из свих делова земље. Преко милион људи беспрекорно организованих, без иједног инцидента, уз игру и песму обележавало је дан народне радости. Доминирале су пароле: „Вива револуциа!” „Вива пресиденто!” „Вива ел команданте Че Гевара!” Проламало се, као некада од Владивостока до Хаване, из милион грла. Млади Кубанци костимирани одећом својих институција, школа, факултета, академија, марширали су са радницима, војском полицијом. Готово да није било установе чији се представници нису појавили на великом Првомајском дефилеу.
Усталасала колона дуга неколико километара сливала се према једном од централних тргова, на коме је својевремено Фидел Кастро држао своје маратонске говоре. Уместо њега грмео је Раул Кастро, брат и саборац великог команданта Фидела. Плакати, транспаренти, постери са његовим ликом, зачуђујуће, били су малобројни. Икона револуције и даље је легендарни Че Гевара. Његов лик, са беретком и црвеном жабом, незаобилазан је детаљ већине сувенира на Куби, а песмом „Команданте Че Гевара” почињу и завршавају се скоро сви музички програми по баровима и ресторанима. Отац нације Фидел Кастро помиње се са великим поштовањем, код старијих житеља који памте Батистину диктатуру он је херој, Дон Кихот, глобални симбол отпора америчком империјализму.

Магија живота је у срцу

Хавана, кроз чији стари део обавезно треба проћи пешке или кочијама, основана је 1514. Била је то заштићена лука из које су за Шпанију полазили бродови натоварени златом и убрзо постала престоница Новог света. Тридесетих година прошлог века, узмичући пред прохибицијом у својој земљи, овде су нагрнули амерички богаташи. Градили су палате, хотеле, барове, салоне за забаву, а штампа је Кубу називала америчким борделом. Али, већ пола века све је овде друкчије. Како год да сте идеолошки настројени, из ове земље нећете отићи равнодушни, одморни и празни

Захваљујући економском ембаргу „Великог брата”, на Кубу још није стигао дух глобализма и избрендиране потрошачке глади, нема ни једнојајчаних менаџера, привредних и економских експерата, берзанских шпекуланата, нигде основних симбола америчког империјализма попут „Мек Доналдса”, који усидрен чека негде у Хемингвејевом Ки Весту на Флориди, тамо где се у утроби бродова шверцују емигранти, а у супротном смеру разне потрепштине које и данас недостају овом изолованом „архипелагу за уживање”.
Зеленом и слатком острву (главна култура је шећерна трска) дивили су се Лорка, Маркес, Синатра, Ава Гарднер, Хемингвеј… Ал Капоне и његови компањони, избегавајући прохибицију, овде су изградили хотеле, коцкарнице, ресторане који и данас сведоче о отмености и раскоши тих „златних тридесетих”.
Хемингвеј, амерички нобеловац, својом новелом „Старац и море”, инспирисаном ловом на сабљарке с оцем данашње Кубе Фиделом Кастром, прославио је благодатну Куполу (то на изворном аравакан језику значи реч Куба).
Романсијер, новинар, ратник, риболовац, боем, човек неспутане маште и природе, крајем тридесетих година прошлог века, након дводеценијског извештавања са разних ратних попришта у Европи, бежећи из Америке пред прохибицијом, нашао је уточиште за себе и своје ратне успомене на овом „острву земаљског раја”, где је и написао За ким звона звоне, свој најпознатији роман.
У хотелу „Амбос”, у центру Хаване, на петом спрату се налази соба у којој је живео славни писац, заљубљеник у море и добру капљицу. За улазницу од 10 конвертибилних пезоса (међународна ознака cuc, тако популарно и називан: цуц), можете у овом интимном кутку у којем је Хемингвеј боравио неколико месеци видети и фотографисати његову писаћу машину, неколико телеграма и писама, фотографије Марлен Дитрих, Хемингвеја са Харли Ричардсон, Мартом Голхорн, Мери Хемингвеј. Поред макете његовог рибарског брода, постављене на старом лакираном дрвеном ормару, налази се фотографија Валери Хемингвеј снимљена на пишчевом рибарском бродићу 1960, непосредно пред његов последњи и трагични одлазак за Америку. Тамо је 2. јула 1961, суочен са животним ћорсокаком, својеручно подвукао овоземаљску црту.
Један од највећих класика америчке књижевности био се од 1940. године настанио се у месту Кохимар, удаљеном двадесетак километара од Хаване. Хемингвејева кућа данас је једна од најпосећенијих туристичких тачака. У дворишту се налази и пишчев рибарски брод, базен у којем је пливала Ава Гарднер, филмска дива, једна од многих лепих жена из љубавног албума лежерног боема и шармера, за кога његова секретарица, новинарски шегрт и биограф Валери Хемингвеј тврди да је био стидљиви усамљеник. У знак сећања на риболов као велику страст Ернеста Хемингвеја, у овдашњој марини која носи његово име сваке године одржава се светско првенство у лову на сабљарке.

ДВА ПЕЧАТА У БОЈИ РЕВОЛУЦИЈЕ

У данас најскупљем бару на Куби, „Ел Флоридити”, некада омиљеном месту Ернеста Хемингвеја, уз чију асистенцију је справљен чувени коктел „даикири”, свакодневна гужва. Надлакћен над шанком стоји бронзани нобеловац, док су на зидовима окачене фотографије славног писца са познатим личностима, међу којима доминира Фидел Кастро. Уз Хемингвејев омиљени „даикири”, ледени коктел с врућом ценом, туристи с разних меридијана, уз севање блицева, овековечују себе поред бронзане статуе мајстора речи.
„Стари сладокусац није случајно одабрао овај сунчани архипелаг, у коме најскладније битишу дарови природе са оним најеруптивнијим делом људског бића”, рећи ће, као за себе, доминистар, док своје распламсане мисли, као и остали присутни, расхлађује Хемингвејевим чаробним напитком.
Посматрајући гомилу Италијана испреплетаних с витким мелескињама, с чијих су усана, препуних живота, лепршали ројеви разнобојних лептирића, ђенерал с четири звездице, најстарији члан наше експедиције, уз још једну туру белог леденог напитка, наглас сабира утиске:
„Ово је земља за оне с потиснутим егом, за ону Фројдову половину људског бића. Топлота, сунце, море и таласи, врелина ноћног живота, распламсавају и буде сва чула и само мртав не осећа бујање енергије, која извире из сваке поре, из сваког покрета. Шта ли је све добри и поштени Сигмунд пропустио у животу зато што није боравио на Куби. Али да је овде живео никада не би написао ништа о хистерији и депресији. У његовим делима изостала би она песимистична, мрачна и суицидна страна људске природе.”
„Ово је чудо од земље!” узвикнуо је експерт за банкарско право, док му је отргнути поглед скакутао по расној црнкињи, покушавајући да бујицом речи дочара и домами минулу ноћ истопљену с првим мамурним јутарњим зрацима, али још будну у његовом поспаном и сочном сећању.
Центар Хаване око трга Плажа дела Катедрал одише живописним бојама велелепних рестаурисаних фасада, чија обнова и враћање старог сјаја сведочи да капитал као жива вода полако налази путеве кроз идеолошка напрснућа једног од последњих комунистичких режима на свету. Стари део града врви од туриста који својим камерама овековечују монументалне грађевине из колонијалних епоха.
На калдрмисаним трговима живот тече 24 сата. Смењују се разне музичке групе, аниматори, даме за фотографисање одевене у живописне аљине, жонглери, а ту је и једна од живих туристичких икона Хаване, стара гатара у белој хаљини с неупаљеним томпусом.
„Види је, као да је побегла из неког од филмова Емира Кустурице”, промрмља ђенерал, заустављајући кочијаша Ричарда на још једну туру у оближњем бару, док је Шумар, ухваћен у замку аниматорки, након „сендвича” за фотографисање стигао са два печата у боји револуције.

МЕШАВИНА КРВИ И СТИЛОВА

Један цуц фотографија, два цуца гледање у длан, четири капа са Чеовим ликом… Остало како се погодите, а све је на услузи његовом величанству госту, укључујући и службе тајне или јавне, са којима, како рече један наш водич, добровољно сарађује не мали број грађана.
„Они имају веома високу безбедносну свест и јак ,синдикат’, као ми у Титово време. Криминал је на веома ниском нивоу, социјална и здравствена заштита беспрекорно функционишу, национални интерес је изнад свега”, објашњава Ђенерал, не скривајући носталгију за братством и јединством наших народа и народности.
Већина здања потиче с краја XVIII и из XIX века, као барокна Државна резиденција из колонијалног периода, саграђена 1791. Ту се преплићу разни стилови колонијалне архитектуре, од барока, неокласицизма, маварских утицаја… На једном од тргова налази се велика барокна катедрала Светог Кристофера, саграђена 1666. године на темељима срушене цркве. Фасаду овог сакралног здања кубански писац Алејо Карпертнер, је описао као окамењену музику. Данас се на овом тргу, који представља једну од жила куцавица града, чују најведрији тонови салсе, румбе, џеза…
Из оближњих барова допиру звуци једне од кафанских химни у Хавани, „Гвантанамере”, што је у преводу „Девојка из Гвантанама”, места планетарно познатог по једном од највећих америчких казамата и најбруталнијих мучилишта. Ансамбл „Лустардаиционал” нас поздравља са „Вива Сербиа” и након неколико сонгова нуде свој CD по цени од 10 долара.
Стари део Хаване треба обићи пешке или кочијама. Главни град Кубе основан је 1514. године. Као заштићена лука из које су за Шпанију полазили бродови натоварени златом, убрзо је постала престоница Новог света. У њој су изграђена и утврђења, од којих су најпознатији Кастело дел Моро и Ла Хабана.
Кочијаш Ричард је по занимању агроном, али се, попут многих високообразованих Кубанаца, не бави својим послом због ниских зарада. Немали број таксиста, бармена, портира, трговаца поседују академско образовање, али су своје професије запоставили због пријемчивости посла са туристима који им омогућава вишеструко већу зараду и пристојан живот. Ричард је одличан водич, течно говори енглески, а показао се и фантастичан возач кочије демонстрирајући нам паркирање у рикверц своје запреге са два расна ђогата.
После окрепљења мохитом уз звуке ансамбла „Ла Традисионал” и вожње око зидина поморског музеја, стижемо до зграде Капитол Хила, зване Капитолио, саграђене 1929. Њена купола висока је 91 метар и видљива скоро из сваког дела града. Од 1962. године у њој су смештени Министарство наука и Академија уметности.

„КОХИБА” ДУГА 45 МЕТАРА

У близини Капитолиа налази се „Хабанос”, фабрика за производњу најбољих цигара на свету. „Кохиба”, „монте христо”, „ромео и јулија” овде се деценијама праве искључиво ручно. Најбоље су оне од целог листа утрљане на девојачким бутинама, тврде страствени заљубљеници у кубанске томпусе.
То потврђује пензионисани командант жандармерије, набијајући на чачкалицу остатак томпуса да би што дуже уживао у опојном мирису чистог дувана.
„Отмена господа пуши до половине, они сиромашнији до трећине, а ти би пушио док ти усне не изгоре…” шеретски му добацује експерт за банкарско право и покретна апотека наше експедиције.
На тврђави Моро прошле године је оборен Гинисов рекорд у мотању најдуже цигаре. Мајстор Хосе Кастелар успео је да ручно завије „кохибу” дугу 45,38 метара. На питање како, одговорио је:
„Права магија није у рукама него у срцу.”
У бившој Председничкој палати у Хавани данас је смештен Музеј револуције. Сваки овдашњи водич препоручиће да посетите Катедрални трг, као и Палату де Лос Капитанес Генералес, у којој су столовали шпански гувернери.
На жалост, те грађевине подигнуте пре Другог светског рата, када је Куба, у време прохибиције алкохола у Сједињеним Америчким Државама, била рај за богате индустријалце склоне проводу и лагодном животу, данас су сасвим оронуле и пред замирањем. Некада су амерички богаташи, вођени својим хедонистичким нагонима, стизали са товарима новца, градећи хотеле, виле, барове, салоне за забаву. До доласка Кастра на власт Куба је називана великим америчким борделом. Сада та запуштена здања, у старом делу Хаване има их напретек, изазивају осећај туге и сажаљења. На тренутак вам се учини да су потпуно напуштена. Али ако мало застанете и боље завирите, угледаћете понеког станара или целу породицу која живи у рушевина некада отменог кварта.
Неке велелепне грађевине, као симболи ненародног режима, обогаљене и девастиране остају да сведоче о рушилачким нагонима масе, чак и кад она наступа у име правде и социјалне равноправности. Поједине зграде револуционарна власт је била запечатила, да би их пре извесног времена отворила као део туристичке понуде.

МЕЛОДИЈА ЗА ДВЕ ГИТАРЕ И БАЗЕН

Из ове земље нико, ма како био идеолошки настројен, сигурно неће отићи равнодушан, одморан и празан. Јаке слике, контрасти, емоције, невиђена енергија душе и све оно што скромно људско око успе да ухвати за кратко време, само је мали део великог духовног, културног и цивилизацијског пространства на овом карипском острву среће.
И док ходамо по белом песку, који мења боју под ударом таласа, отисци стопала, као и мисли које потискују једна другу, нестају у налету новог вала. „Споменици” револуције осли су посејани и по пешчаним плажама. Намерно или не, режим Фидела Кастра није уклонио на десетине или стотине бункера. Они данас остају као опомена, али и крајпуташ, подсећање на краткотрајни рат у Заливу свиња, када су револуционарне снаге 1963. успеле да за четири дана одбију инвазију униформисаних кубанских емиграната подржаних од америчке авијације. Кастрове снаге ликвидирале су 90, а заробиле 1.200 плаћеника, пристиглих и обучених на „најидеалнијем уточишту за одбегле гњиде”, како Че Гевара, у сећањима на кубанску револуцију, назива северне суседе.
Американци су годинама, безуспешно, покушавали да ликвидирају Фидела Кастра. Званично: 637 пута. „Када будем стварно умро, нико неће у то поверовати”, изјавио је својевремено.
Да ли је жив или негде са Геваром и Хемингвејем у неком небеском бару дими своју омиљену „кохибу”, испија мохито с гранчицама нане, или даљински из овоземних одаја крмари својом лађом, нисмо успели да сазнамо, али његова епоха на Куби плови пуним једрима.
И док нас стари самаљот враћа у ново сивило транзиције, у ушима нам одзвања мелодија компонована са две гитаре поред базена, једне веселе вечери у Санта Марији:
„Вива Куба! Вива Сербиа! Амиго Куба! Амиго Сербиа!”

***

Кухиња
Кубанска кухиња, настала као мешавина шпанске, креолске и јужноафричке, не може се баш похвалити великим дијапазоном кулинарских ђаконија. Ипак, уз издашну понуду из морске баште, домаћини препоручују кристианос (јело од пиринча и црног пасуља, који су и овде, као некада код нас, највећи савезници сиротиње), затим пикадило (бифтек са пиринчем) или ароз кон поло (пилетину са црним пасуљем). Осим белог и црног рума, на Куби се производе две врсте одличног пива „кристал” и „буканеро” (пират).

***

Соцреализам у плавом
Насупрот старој Хавани, никла је нова, савремена, грађена у гломазном соцреалистичком стилу пресликаном из Совјетског Савеза. Међутим, туристички комплекси, посебно у Варадеру, хотели, бунгалови, апартмани, опремљени су најсавременијим садржајима, као у било којој туристичкој метрополи света.

***

Бројке и градови
Република Куба се простире на 111.000 км2 и највеће је острво Кариба. Има 12 милиона становника. Након изведене револуције и збацивања диктаторског режима генерала Батисте, подељена је на 14 провинција. Од већих и значајних градова ваља издвојити Варадеро, Пнар дел Рио, Санта Клару, Вињалес, Гвантанамо…

***

Пољопривреда и туризам
Основне привредне гране су пољопривреда и туризам. Куба је лидер је у производњи шећера и дувана. Национално пиће је рум, који се производи од шећерне трске и то у три варијанте: стари златни, екстра стар и светли суви.
Рум је главни састојак најпознатијих кубанских коктела: „даикири”, „куба либре”, „мохито”, „ернест хемингвеј специјал”. До 1960. на Куби се налазила и чувена дестилерија Бакардија, касније премештена у Доминиканску Републику.
Осим Хаване, најпознатије туристичко место је Варадеро, са белим песком и предивним плажама дугим скоро 30 километара.

***

Откривање
Бујна вегетација, беличасте и простране песковите плаже, бистро и увек топло море, весели људи, разни архитектонски стилови XVII, XVIII и XIX века, здања обојена јаком бојама живота, сврстали су Кубу у један од ретких масовношћу још незагађених рајских вртова. Последњих година он све више одшкрињује своја благодатна врата, пењући се лагано ка самом врху листе најатрактивнијих туристичких дестинација на свету. Стари део Хаване, градић Тринидад, као и парк природе Пинар дел Рио, под двоструком су заштитом UNESCO-а.
И није ни чудо што је 1492, када је открио Кубу, велики пустолов Кристифор Колумбо узвикнуо: „Ово је нешто најлепше што су моје очи икада угледале!”

5 Najboljih brendova kubanskih cigara

Najbolje cigare su sa Kube. Ljubitelji cigara ih preferiraju, i kao po pravilu ljubitelji duvana bi trebalo da probaju one cigare koje dolaze sa prelepog ostrva Kube.To je zato što na ostrvu imaju najbolju tehniku za pravljenje cigara, i njihova tekstura, aroma i ukus su jedinstveni, tako da zadovoljavaju najprefinjenije ukuse širom sveta.

Evo nekoliko najboljih brendova cigara na Kubi, koji se moraju probati a da bi se probale najbolje cigare na svetu:

Cohiba

Jedan od najprepoznatljivijih brendova na Kubi, i ima reputaciju, pogotovo međunarodnu. Ovaj brend je postigao veliku prepoznatljivost i postigao je najbolje rezultate na međunarodnim takmičenjima. Cohiba je postala poznata na Kubi 1966. godine i od tada je ostala omiljena kod mnogih.

Monte Cristo

Ovaj brend ima početke na Kubi ranih tridesetih godina, i bio je dugo vremena najpoželjniji brend na celom ostrvu, ako ne i jedini. To je jedan od najboljih brendova cigara na Kubi, i jedan od najprodavanijih, i to posebno Broj 4, koje su poznate po donekle ljutom ukusu. Ovaj brend je prepoznatljiv širom sveta i njegova prodaja daleko nadmašuje druge brendove cigara.

Partagás

Ove cigare su postale poznate 1845. godine, od strane čoveka koji ih je kreirao Haimea Partagasa (Jaime Partagás),i to je brend prepoznatljiv po finim cigarama, i za ljubitelje cigara je brend koji se ističe među ostalima, uz međunarodnu prepoznatljivost.

Romeo and Juliet

Brend ima svoje početke sa 1878. godinom, i postao je poznat u svetu početkom dvadesetog veka, a kad su ljubitelji duvana mogli da uživaju u njegovom posebnom ukusu. Imaju donekle klasičan ukus, uglavnom zbog veoma specifične arome koja se meša sa mirisima listovima ispune i omotača. Ove cigarte su svetski poznate, u stvari po tome što su bile omiljene cigare Vinstona Čerčila i imaju prestiž pošto su kvalitetan brend.

H-upmann

Ovaj brend su osnovala braća August i Ernan Hupman 1844. godine, i godinama su održavali tradiciju pravljenja cigara najboljeg kvaliteta na međunarodnom nivou. To je prvenstveno pošto su stalno kružile glasine da su neke od cigara ovog bredna bile omiljene cigare predsednika Džona F. Kenedija i da je on naručio više od 1.000 komada pre potpisivanja embarga.

Havana – egzotika prošlih vremena

Iako je opšte poznato da je Kuba zemlja gde se živi skromno ali srećno, mnoge iznenadi činjenica da je to jedna od zemalja sa najvišom stopom pismenosti. Obrazovanje kao i zdravstvo su besplatni i kvalitetni. Mnogi smatraju da Kubu i Havanu treba obići pre nego što izgube svoju autentičnost, što je i moguće ako se nastavi trend otvaranja Kube prema svetu, dolaskom investitora i razvojem turizma, pa i konačnim dolaskom Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, na promene ne treba uvek gledati negativno, a ako želite da na momenat zaboravite savremeni moderan svet, posetite ovo ostrvo boja, čuvenog Če Gevare, Fidela Kastra i “oldtajmera” koji podsećaju na neko davno prošlo vreme.

Havana Kuba stari automobili oldtimer-i

Život u Havani

Havana je glavni i najveći grad Kube, najvećeg ostrava Kariba. Mnogi ga zovu i gradom u kome je vreme stalo zbog njegovog izgleda, načina življenja tamošnjeg stanovništva i ostalim specifičnostima koji se mogu videti. Iako je u Havani, ali i na celom ostrvu, veoma malo građeno u vreme posle revolucije, upravo je to doprinelo da Kuba postane tako interesantna turistima iz svih krajeva sveta. Okruženi starim, polusrušenim zgradama, fasadama svih mogućih boja, starinskim automobilima, na momente ćete možda imati osećaj da ste deo nekog filma. Iako sve to, kao i ono što čitamo u mnogim turističkim vodičima i putopisima, zvuči nestvarno, čarobno i interesantno, ima onih koji dožive šok kada prvi put kroče u Havanu. Prljave i prašnjave ulice, smeće, prepuni kontejneri, neretko i neprijatni mirisi, kuće koje se raspadaju takođe čine svakodnevicu ovog najvećeg karipskog grada.

Havanci su uglavnom na ulicama, ispred svojih kuća, pričaju i druže se i uvek se od nekud čuju zvuci muzike. Pošto je uvek sve otvoreno često ih, prolazeći ulicom, možete videti i kako zavaljeni u naslonjačama gledaju glasno pojačane televizore. Nemojte se iznenaditi ukoliko vam na ulici priđu, pitaju odakle ste, šta radite i sl. Ponudiće da vas odvedu negde, pokažu nešto, a na kraju i da vam prodaju, na primer, cigare. Najbolje je da se priča završi na ljubaznoj kratkoj konverzaciji, bez kupovine, jer je veliki broj falsifikata koji uopše ne valjaju. Tokom šetnje kroz staru Havanu imaćete priliku da vidite i mnoge žene obučene u tradicionalnu nošnju. Ne zaboravite da im za fotografisanje ostavite bar neki CUC, zapravo, one to i očekuju.

Havana ulični svirači salsa i muzika Kuba

Jedna od najvećih atrakcija na ulicama su definitivno automobili iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka koji se na Kubi još uvek voze. Oni čine sliku kojom se Kuba najčešće prezentuje. Ta zemlja je pravi muzej starih automobila. Vraćaju nas u stara vremena koja još uvek žive na ulicama  Havane.

Šta i kako u Havani na Kubi?

Mnogo toga što se u velikim turističkim mestima podrazumeva u Havani se ne podrazumeva. Nije retka situacija da se u nekim od restorana ili čak sa vlasnicima kuća u kojima odsedate  teško možete sporazumeti zato što im engleski nije jača strana. Ponekad izgleda i da im do toga nije nešto preterano ni stalo. Iako postoji mnogo toga za videti, za malo toga se zna i sve to nije dovoljno promovisano i prilagođeno turistima iz svih krajeva sveta, pa se čini da nisu potpuno turistički nastrojeni. Česta pojava je i da restorani nemaju nešto od hrane za šta se odlučite, a u meniju to nije naglašeno.

Interenet na Kubi – Ovo je idealna prilika za one koji misle kako ne mogu bez interneta u stvarnosti i isprobaju kako to može da izgleda. Naime, na Kubi, ali i u Havani, je veoma mali broj mesta gde ćete naći internet, pa je najbolje za sve se informisati i pripremiti pred put. To naročito važi za one koji individualno putuju i ne ide u pratnji neke od turističkih agencija. Internet možete naći u nekim od hotela (Park Central, Habana Libre…) gde kupujete karticu za određeno vreme, obično za sat vremena. Takođe, u blizini hotela ili određenim ulicama, možete naći i preprodavce koji će vam slične kartivce prodavati za duplo manje novca, ali je i internet veza nešto lošija. Zato neka vas ne začude velike grupe ljudi u Trećoj ulici ili Central parku. Svi pokušavaju da se povežu sa ostatkom sveta.

Jezik – Kada ste na Kubi (i ukoliko ne govorite španski) odlično je pri sebi imati neku aplikaciju za prevođenje (koja radi offline) i koji će vam sigurno biti od velike koristi dok ste tamo, ili možda budete imali sreće uz popularnu majicu za sporazumevanje, ali to ipak malo teže.

Kubanski bar - klub Havana

Valuta Kube – Nekima je već poznato da na Kubi postoje dve valute. Jedna je za tamošnje stanovništvo (CUP) i druga, konvertibilni pezos (CUC), koju koriste turisti. Preporučljivo je se novac menja u menjačnici na aerodromu ili u bankama u centru grada (u ulici Obispo, na trgu San Francisco). Izbegavati američke dolare jer za njih postoji posebna provizija, pa je najbolje menjati evre u CUC-e jer je najisplativije.

Računi – retko gde postoje. Uglavnom se za kupovinu ili račun u restoranu dobijaju ceduljice sa rukom ispisanim cenama i ukupnim iznosom za plaćanje. Napojnica je na nekim mestima uračunata, dok na drugima možete sami odlučiti hoćete li nešto ostaviti ili ne.

Snalaženje u Havani – Evo još jedne havanske specifičnosti. S obzirom na mnoštvo dugih ulica koje se međusobno ukrštaju i da brojevi zgrada idu i preko 900, najlakše ćete objasniti gde taxi treba da vas ostavi tako što ćete reći koje dve susedne ulice seku onu u koja je vaše odredište (npr. ulica Animas između Soledad i Oqueno). U ovom slučaju nema greške, a inače vožnja može da potraje.

Plaža – Ako ste odseli u Havani, a želite i imate vremena i za kupanje i sunčanje, relativno brzo možete doći i do plaže. Nije baš na dohvat ruke jer čitava obala kojom Havana izlazi na more je veoma stenovita. Peskovite plaže koje su za kupanje se nelaze 30-ak km van grada, odnosno nekih 20-ak minuta vožnje taxijem. To je poznata i duga Playa del Este koja je podeljena na više delova. Žuti pesak, visoke palme i tirkizno more su pravi odmor za oči, ali i telo, ako ste već potrošili neko vreme na iscrpne šetnje po gradu.

Playa del Este u Havani na Kubi

Sladoled – Zanimljivo je da ćete se u Havani namučiti ako tražite mesto gde možete pojesti sladoled. Prava je retkost. Najčešće ga restorani nemaju uopšte. Ukoliko ga neki od kafića ili barova i ima, neće te se mnogo lomiti oko izbora ukusa jer su to uglavnom samo vanila i čokolada. Tokom sedam dana u Havani naišli smo tek na nekoliko mesta sa sladoledom. Od toga je jedna poslastičarnica na trgu de Armas i dva kafea na trgu Vieja.

Voda – Dobro otvorite oči tokom šetnje i obratite pažnju gde možete naći flaširanu vodu, naročito u blizina mesta gde ste smešteni. Velike markete sa raznovrsnom hranom i pićem teško da ćete naći u Havani, a ono što liči na neke njihove prodavnice sadrži jako mali broj namirnica i uglavnom je u pitanju alkoholno piće, možda neke grickalice. Druga varijanta je da pitate vlasnike kuće u kojoj ste smešteni da li možete kupovati od njih vodu, i naravno, po kojoj ceni (ukoliko niste u hotelu).

Taxi – Ima ih više vrsta, pa su i cene u odnosu na to različite. Nakon nekoliko dana provedenih u Havani učiniće vam se da svi taksiraju, bez obzira na to imali tablu za taxi ili ne. Za cenu se obavezno pogoditi pre ulaska u auto jer pojedini umeju da budu nemilosrdni kad vam na kraju vožnje kažu cenu. Taksimetri ne postoje, pa je ovo obavezno kako ne bi došlo do neželjenih neprijatnosti. Pored zvaničnih taxi vozila koje ćete svakako prepoznati (novi žuti automobili), tu su i nezaobilazni oldtajmeri najrazličitijih mogućih boja i nijansi. Pored starih koji nisu nešto posebno sređivani i kojima ćete sve vreme osetiti miris goriva, do onih specijalno uređenih, ofarbanih, sa krovom ili bez, u kojima sve blista. Sve ih možete zaustaviti gde god vam zatrebaju, na sred ulice ili raskrsnice, a mnogi će vam i dobacivati i pitati vas da li vam je potreban taxi. Ponekad će vam se učiniti da polovina Havanaca vozi taksi, a polovina se vozi taksijem, jer prosto ne možete naći slobodno vozilo. To je naročito ujutru ili u kasnim popodnevnim časovima.

Taxi u Havani - oldtajmer stari auto

Pored toga možete probati vožnju tzv. rikšom, biciklom na tri točka ili Coco taxi vozilom, neka vrsta motor na tri točka. Ima ih, takođe, na svakom koraku.

Treba naglasiti, da ukoliko želite da rezervišete neko taxi vozilo za duža putovanja (sat – dva od Havane), možda je bolje raspitati se kod taksista sa novijim vozilima, jer je prosto udobnije i može uštedeti nešto vremena.

Smeštaj u Havani

Kao i svuda, i u Havani postoje jeftinije i skuplje varijante za smeštaj. Pored hotela, tu su njihovi hosteli, tačnije kuće (“kasa”) kojih ima u svim delovima grada. Svaka za sebe je drugačije uređena, različite su ponude, pa bi valjalo sve dobro razmotriti pre konačne odluke. Pored lokacije, važno može biti i to da li se u okviru njih nudi nešto od hrane i kakva je struktura unutar

same kuće, da li su kupatila zajednička za sve sobe ili kuća poseduje pojedinačna, za svaku od soba.

Kako potrošiti vreme u Havani?

Havana zgrade i arhitektura - terase sa vešom i cvećem

U zavisnosti od toga gde ste smešteni, za početak je lepo prošetati havanskim ulicama i upoznate se sa okolinom. Preporučujemo jutarnju šetnju kada je Havana posebno lepa. Na jutarnjem suncu dolaze do izražaja sve one raznobojne fasade, automobili, šareni veš raširen po terasama. Gužva i užurbanost koje ćete primetiti svuda unaokolo, prodavci voća i povrća za pokretnim tezgama, dovikivanje, šarenilo boja i mirisa jesu prava čar jutarnje Havane i vreme kada ćete najbolje osetiti puls ovog karipskog grada. Tokom prve šetnje, odrednica može da vam bude npr. Central park, do koga možete stići i taksijem ukoliko je prevelika razdaljina od mesta gde ste smešteni.

Central park je smešten ispred istoimenog hotela i mesto gde se nalazi mnogobrojni taksisti i polazište autobusa za razgledanje grada. Odatle možeti krenuti sa jednom od tura na panoramsko razgledanje i tako se upoznati sa Havanom. Tom prilikom ćete videti i koliko je grad u stvari ogroman. Vodič će pričati na španskom, tako da, ukoliko ga ne znate, ostaje vam da uživate u panorami grada. Tom prilikom ćete takođe čuti i videti kako se oni ponose i hvale hotelima koji se u Havani nalaze, naročito velikim i poznatim. Da li je to zbog toga što su hoteli neke od retkih građevina koje lepo izgledaju u gradu ili iz nekog drugog razloga, nismo uspeli da otkrijemo. Posebno će skrenuti pažnju i pričati o čuvenom Hotelu Nacional (kroz čiji lobi možete nekom drugom prilikom prošetati, popiti piće u bašti), hotelu Habana Libre, kao i hotelima u delu grada Mira Mar do koga teško da biste došli da niste na ovoj autobuskoj turi.

Havana Central Park

Nakon toga, možete se uputiti ka ulici Obispo. Nalazi se u centralnom delu stare Havane i nedaleko od Central parka gde će vas u povratku vratiti autobus. Predstavlja jednu od glavnih ulica u kojoj možete naći raznovrsne (uglavnom šarene) suvenire, razglednice pa i poštanske sandučiće. Ne znamo tačno koliko vremena je potrebno da jedna razglednica stigne sa Kube na poslatu adresu, ali hajde da pretpostavimo da to funkcioniše. Na početku ulice se nalazi i lokal Turističkog centra, gde se možete raspitati ako imate neke nedoumice, dobiti potrebne informacije i nabaviti mape grada.

Kraj ulice Obispo izlazi na jedan od svega nekoliko uređenih trgova u Havani, Plaza de Armas, poznat po mnogobrojnim štandovima sa starim i novim knjigama, posterima, kao i drugim starinama, gde se mogu naći i neki od retkih primeraka. Na trgu se nalazi i Nacioalni muzej istorije Kube i nekoliko restorana sa baštama gde se možete odmoriti i prezalogajiti nešto uz zvuke kubanske muzike.

Pored ovoga, tu su još četiri trga koja bi trebalo da vidite. Ako se nalazite na ovoj tački lako ćete stići do Plaza de San Francisco, a odatle i do trga Plaza Vieja. Povezani su uskim uličicama koje vas prosto vode do trgova.

Plaza de San Francisco je trg na kome se nalaze dva lepa kafića sa velikim baštama i jedna od retkih fontana. Ukoliko sednete u neki od njih imaćete utisak da ste negde u Italiji. Lepo je uređen, popločan, i sve građevine koje se tu nalaze su sa novim, restauriranim kamenim fasadama. Možda nije klasično kubansko mesto naizgled, ali je sigurno mesto koje će vam prijati da vidite i da prošetate njime. Pod zaštitom je svetske kulturne baštine i potiče još iz 16. veka.

Plaza Vieja - stari trg u Havani UNESCO

Plaza Vieja (stari trg) je još jedan trg pod zaštitom UNESCO-a. Zanimljiv je što ga oivičavaju zgrade od dva ili tri sprata u čijem se prizemlju ali i na balkonima nalazi mnogo kafića, barova i restorana gde možete predahnuti uz čuvenu kubansku kafu i uživati u latino ritmovima bendova koji tu sviraju. Tu je i poznata pivnica u kojoj se uvek traži mesto više.

Još jedan trg koji se nalazi u ovoj oblasti, ali na suprotnoj strani od prethodna dva, je i Plaza de la Catedrale. Kao što i samo ime kaže, na trgu se nalaze hram koji je poznat po tome što je najstariji na Kubi.

Na drugom kraju grada nalazi se ogroman trg Plaza de la Revolution, poznat po bronzanoj silueti (muralu) Če Gevare. Tu je i njegov citat “Hasta la Victoria Siempre” (Do pobede, uvek). S obzirom na svoju veličinu, naizgled je prazan i nem u odnosu na skučenost na koju ste navikli šetajući ulicama Havane. Međutim, čim se popnete do spomenika nacionalnom heroju Hose Martiju koji se nalazi u podnožju tornja visokog 109 m, sa koga se pruža panorama Havane, shvatićete da upravo takav odgovara onome što ga okružuje. Sa bilo kog mesta na platou možete napraviti divne fotografije. Tu se održavaju sva veća okupljanja, a poznato je da je i Kastro tu držao svoje čuvene govore. S obzirom da se nalazi malo dalje od centralne zone grada, zgodno ga je obići tokom autobuske ture panoramskog razgledanja grada. S obzirom da je to jedno od stajališta, možete sići, provesti neko vreme na trgu, a zatim se do centra grada vratiti nekim od sledećih autobusa.

Kuća Ernesta Hemingveja je u stvari sada neka vrsta muzeja i nalazi se nešto dalje od centralne zone grada. Poznata je kao mesto gde je Hemingvej proveo nekoliko godina svog života, gde je pisao i stvarao. Enterijer je takav da oslikava vreme kad je on bio tu. Veoma malo toga je preuređeno i prilagođeno potrebama turizma. Videćete predivan vrt i prostorije baš onakve kakve su bile u vreme kada je Hemingvej boravio u gradu koji su, po njegovim  rečima, po lepoti prevazičazili jedino Pariz i Venecija.

Melacon je poznato šetalište u priobalnom delu Havane, opasano kamenim bedemom tik pored mora. Mesto je sastajanja sa divnim pogledom na pučinu, svetionik i zamak sa utvrđenjem koje je najveće u Latinskoj Americi. Neposredno pored šetališta je široka ulica sa šest traka, koja (kao i samo šetalište) na pojedinim delovima biva zapljuskivano talasima koji velikom silinom udaraju o kameni zid u vreme kada je more nemirno. U popodnevnim i večernjim satima šetalište je posebno živo, jer pored turista tu je veliki broj mladih koji se tu okuljaju pijućkajući rum i uživajući uz zvuk lokalne muzike.

Mealcon šetalište Havana na Kubi karipsko more

Capitolio ćete videti čim budete došli do Central parka. Ukoliko ste više dana u Havani, sigurno ćete pored njega proći i više puta jer se nalazi na centralnom mestu, odakle vas putevi vode na više strana. Svojim spoljašnjim izgledom podseća na Belu kuću u Vašingtonu, dok je unutrašnjost u kubanskom duhu. Centralna sala u zgradi je poznata po Statui Revolucije visokoj 17 m (treća najveća statua u zatvorenom prostoru) i dijamantu na patosu sale, koji predstavlja nulti kilometar, tačku odakle se računaju sva rastojanja na ostrvu.

Callejon de Hamel je veoma mali više prolaz nego ulica, između Calle Espada i Calle Aramburu. Poznata je po mnogobrojnim grafitima i nekoliko malih umetničkih galerija. Ova ulica je posvećena afričko – kubanskoj kulturi što i oslikavaju mnogobrojni grafiti koji se nalaze svuda unaopkolo. Veoma je upečatljiva, šarena i ne postoji mogućnost da je promaašite ukoliko se nalazite u blizini.

Pored spomenutih turističkih atrakcija, ukoliko vas zanima možete posetiti i: Muzej ruma, Muzej Revolucije, novi deo Havane gde je univerzitet, ulica ambasada i Parque Coppelia gde se možete rashladiti sladoledom (još jedno mesto gde možete naći sladoled). Ukoliko neko od večeri budete želeli da provedete u čuvenoj Tropikani, pripremite nešto više novca i uživajte u kabareu  i plesu četrdesetak izvođača.

Šta još posetiti na Kubi?

Ako ste u nedoumici da li ići na Kubu i koliko vremena je neophodno za boravak tamo, uvek sve zavisi od onoga što vam je cilj i šta zapravo želite da vidite. Kuba je veliko ostrvo i obavezno je planiranje svih mogućih aktivnosti. Ukoliko ste u pratnji neke od turističkih agencija nećete imati tu obavezu i bićete mirni što se organizacije tiče. Naravno, ako idete samostalno, sve je moguće organizovati i izvesti i na ovaj način, ali se treba pre puta detaljnije pripremiti. U Havani postoje i  centar koji organizuje ekskurzije po ostrvu, pa je i ovo jedan od načina za one koji sa na individualnim putovanjima.

Sem Havane koja je nezaobilazna kada ste na Kubi i koju, kako kažu, treba videti pre nego šro se sve promeni, tu su još nekoliko mesta na ostrvu koje treba posetiti ukoliko vam vreme dozvoljava. Sledi nekoliko preporuka.

Varadero playa – Ukoliko idete na Kubu čisto sunca radi i sunčanja, i ako je vaše odredište čuvena plaža Varadero, mnogi od spomenutih saveta vam i neće biti toliko korisni. Na osnovu veoma kratkog boravka upravo tamo, čini se da Vradero nije jednako Kuba, odnosno Havana. Kao glavno letovalište i odredišna tačka mnogih koji dolaze na klasičan odmor i letovanje na Kubu, Varadero ima sve ono što je neophodno svim turistima, sve ono što možete naći svuda na moru…lokale sa hranom i pićem, kozmetičkim proizvodima i svime ostalim potrepštinama za plažu i sunčanje. Sve to ćete nešto teže naći u Havani. Do Varadera iz Havane možete otići i na jednodnevni izlet, tako što ćete unapred rezervisati taxi koji će vas odvesti na željeno mesto i sačekati vreme koje budete odredili za povratak. Putovanje traje sat i po vremena u jednom pravcu. Prelepa plaža dužinom od 20 km daje prostora da se ni u jednom momentu ne osećate skučeno i tesno, jer ima dovoljno mesta za sve one koji žele da uživaju u plavetnilu vode i belom pesku.

Varadero playa plaža Kuba

Vinales, poznat i kao “dolina duvana” gde možete videti plantaže na kojima se uzgaja duvan, kao i celokupan proces pravljenja cigareti. Nalazi se na tri sata vožnje od Havane, put je nešto duži, ali tokom vožnje možete uživati u prirodi i prizorima Kube.

Santjago de Cuba je glavni grad istoimene oblasti i drugi po veličini grad na Kubi. Izlazi na Karipsko more, pa je često i na udaru cunamija. Obično ga predstavljaju kao grad pozitivnog duha i dobre muzike.

Barakoa – Mesto gde se Kristofer Kolumbo davne 1492. godine iskrcao. Poznato je kao prva prestonica Kube, a nalazi se na severo-istočnom delu ostrva. Krase ga jednostavne kućice i kaldrmisane ulice, a u blizini se nalaze i usamljene plaže.

Grad Trinidan se nalazi na jugu ostrva i poznat je kao grad iz kolonijalnog vremena. Prepoznatljiv je po starim kućama koje već dugo odolevaju zubu vremena koje nesumnjivo čini svoje. Poznat je i po najkvalitetnijem kristalu i porcelanu koji su kupovani od prihoda dobijenih trgovinom šećerom i robljem.

Neverovatni Cayo Largo, gde se bele stene izdižu iz plitke tirkizne vode koja ih zapljuskuje. Predivan rajski prizor teško koga može ostaviti ravnodušnim. Ili Cayo Iguana poznato kao pusto karipsko ostrvo puno iguana.

Mogućnosti su brojene, pa se dobro se pripremite, odlučite šta želite da posetite i imajte plan. Ne propustite da se osvežite uz jedan mohito ili cuba libre i obevezno probajte jastoga. Mnogi kažu da nema mesta na planeti gde ćete jesti jastoga tako dobro pripremljenog za tako malo novca. Ponesite dobro raspoloženje i uživajte uz zvuke salse u zemlji ruma, cigara, starih automobila i utisak daleke egzozične destinacije iz snova. Ukoliko već niste, odgledajte i čuveni “Buena Vista Social Club” i opustite se uz melodije širom sveta poznate kubanske muzike. Havana je doživljaj koga ćete se dugo sećati.

Izvor: www.putujsigurno.rs/svet-putovanja/havana-kuba-egzotika-proslih-vremena

Asta la vista! Vidimo se opet

Kuba je zemlja koju treba posetiti dok je još ovakva kakva jeste. Njeno najveće bogatstvo jesu ljudi koji će vam nabaciti osmeh na lice u bilo kom delu dana. Uživajte u fotografijama i video snimcima!

Slušaj, amigo, ne bi mi verovao šta sve ovde ljudi rade da bi preživeli. Mnoge stvari su ilegalne, ustvari gotovo sve je nelegalno, ali legalno, država je zažmurila i dopušta ‘snalaženje’“.

Ovako je moj novi prijatelj koga ću zvati “Alehandro”, odgovorio na moje pitanje kako su tako siromašni ljudi toliko veseli.

Ok, hajde probaj da mi kažeš šta se sve radi na Kubi, možda i uspem da razumem, bio sam uporan da mi kaže.

– “Evo, na primer, benzin“, počeo je.

Odmah sam ga prekinuo: Misliš, prodaju ga na ulici, u kanisterima?

– “Da, da, baš tako”, pogledao me je značajno i nastavio: “Ili, recimo, ljudi koji iznajmljuju sobe strancima…”.

Opet sam ga prekinuo: “Oni ne prijave sve goste, već samo jednog i ostane im ‘čista para’ u džepu, zar ne?”.

Sad se Alehandro, već “otkrljavljen”, nasmešio: “Izgleda da je kod vas u Srbiji isto ili je bar bilo tako“.

Nasmejao sam se i ja i kažem mu: “Hej, pa ti moraš da dođeš u Srbiju, bićeš kao svoj na svome”.

– “Ali, zašto da dođem kad je ionako mnogo sličnih stvari?”.

Obojica smo se smejali.

Bio je to moj prvi susret sa Kubom, Kubancima, dok sam automobilom mog novog prijatelja gazio kilometražu od aerodroma “Hose Marti” u Havani do glavne turističke destinacije – Varadero.

Nisam ni slutio da će mi narednih desetak dana otkriti novi svet, svet ničem nalik što sam do tada video, svet kakvim su ga Kubanci učinili, a poneke stvari su me podsetile na tužno i mračno vreme sankcija našoj zemlji, praznih rafova u prodavnicama, nemaštine, snalaženja na svakojake načine…

Ali, to “muljanje” ili bolje rečeno snalaženje, Kubanci su doveli do nivoa perfekcije. Kao mi nekada samo puta deset!

“Zdravo, amigo, odakle si? Dobrodošao na Kubu, ako želiš cigare samo mi reci, moja žena radi u fabrici cigara i može da nabavi po najboljim cenama”, već prvog dana na plaži obratio mi se spasilac po imenu Raul.

On je jedan u moru ljudi koji vam nude cigare po nižim cenama i to je tamo kao “dobar dan”. Ili “ola”.

Kada ih odbijete, najljubaznije vam se zahvale i kažu: “Nema problema, ako se predomisliš tu sam. Uživaj na Kubi!”.

Kuba je zemlja izuzetno prijatnih i gostoljubivih ljudi, koji su uvek nasmejani i koji žele da vam pomognu u svakom trenutku. Ni najmanji problem, preki pogled… Štaviše! I u ulicama koje nisu turističke zone možete slobodno da šetate. Ni sam ne znam koliko sam se puta rukovao za 15-ak dana na Kubi sa raznim ljudima, koji su mi poželeli ugodan boravak i da se jednog dana vratim. Naravno da hoću!

Jer, bez obzira na to koje je doba dana, svi su uvek spremni da zaborave na probleme i bace kese i torbe pored sebe i spremno zaigraju u ritmu orkestra koji uvesaljava turiste.

Kao, recimo, ovo dvoje ljudi, starih samo po godinama. Duhom, nikako.

POGLEDAJTE KAKO ĐUSKAJU

Pitaju me kako žive Kubanci. Teško je u jednoj rečenici opisati život tih ljudi. Oni koji žive u turističkim centrima žive nešto bolje od onih u unutrašnjosti zemlje. Ali, opet, na njima možete videti najnovije patike raznih svetskih proizvođača.

Gotovo svi Kubanci imaju rođake koji su uspeli da odu u Ameriku (najčešće Majami) i odatle im šalju sve što mogu. Zato na mlađima možete videti modernu garderobu, obavezne kajle, na starijima zlatni ručni sat.

Država je obezbedila minimum da niko ne umre od gladi. Najsiromašniji se hrane na tačkice ili bonove, za svaku porodicu obezbeđeno deset jaja mesečno, jedna riba mesečno, pileći batak i karabatak mesečno, hleb – pola vekne po čoveku (ako je samac), sapun… Govedina je luksuz. Čak sam čuo podatak da se za ubistvo goveda dobije veća kazna zatvora nego za ubistvo čoveka!

Još jedan podatak koji me je bacio u nesvest – deci do 7 godina je obezbeđeno mleko, ali od 7 do 14 godina prelaze na jogurt. Posle 14. godine nema ni mleka, ni jogurta. Odnosno, ima ako roditelji to mogu da im priušte, jer litar mleka košta 2,5 evra u prodavnicama. Ako ga bude…

Za očekivati bi bilo da ostrvska zemlja ima stalno na meniju ribu i morske plodove. Ali, toga nema, osim u hotelima. Jer, nema masovnog ribolova. Za obične Kubance riba je skupa i teško dostižna. I oni koji idu u ribolov unapred već imaju prodat ulov, što hotelima, što bolje stojećim porodicama. Po mestu postoji 10-ak licenciranih ribolovaca koji smeju da isplovljavaju. Ostalima je to zabranjeno, verovatno da nekome ne bi palo na pamet da otplovi do Majamija. Ali, na plaži možete da vidite lokalce kako ulaze u vodu do stomaka i bacaju mrežu.

I kad je kiša – smej se! To je moto svih nas Kubanaca“, rekla mi je izuzetno simpatična konobarica Marta, majka dvoje dece, kojoj sam dao slatkiše da im ponese.

Gledam je, a ona stvarno ne skida osmeh. Pogledam oko sebe. Svi se smeju. Uhvatim sebe kako se i ja smejem. Pojma nemam zašto, ali mi je mnogo dobro.

A onda mi se narednog trena srce pocepa kad vidim klince koji žive na ulici, u zgradama starog dela Havane, koje kao da su sad preživele bombe… Ali, i njima je sve ok. I ona se smeju, njihovi roditelji. Pa, kako!?

Još kad im daš bombone, ti izrazi lica, te krupne oči, na licima dece koja su kao upisana, daju ti neobjasnjivu energiju, snagu. I nateraju te da misliš, misliš, misliš. Oh, da, kako bih voleo da imam neku moć da im pomognem. Ali, i bombona je za njih torta. Smeškaju se, a ja se setim one naše dece koja na ulicu izađu samo kad moraju u školu, koja su, eto, ljuta, jer ne mogu da igraju igrice baš po ceo dan…

Setim se i sebe i lopti koje sam cepao ispred zgrade, kad sam bio baš bezbrižan.

Kuba vam daje toliko mnogo slika, boja, mirisa, ukusa da vam treba neko vreme da ih posložite. Kako vama odgovara, kako vama “legne”.

Ovo karipsko ostrvo je oaza neverovatnih kontrasta, u nekim elementima haosa u kojem se svi odlično snalaze. I velikodušno vam dopuštaju da uđete u taj njihov svet. U istom bloku zgrada možete videti objekat kojeg se ne bi postideo ni Pariz, ali odmah do je zgrada gotovo ruinirana, kao da je sad preživela bombardovanje, a na nekoliko prozora je prikačen štrik na kojem se suši veš!

Za desetak dana ne znam ni sam sa koliko sam se ljudi rukovao, isto toliko puta nasmejao…

Odakle ste? Iz Srbije!? Ma, sjajno! Je l’ beše Srbija i Crna Gora?“.

Ovo pitanje sam čuo “milion” puta. Odgovarao sam svakome – ne, ne,  sad je samo Srbija, dok jednog dana ne sretoh dvojicu koji su kao iz topa izvalili:

“Srbija! Sjajna zemlja, a nekada Jugoslavija, Tito!”. To mi reče prodavac lepeza i drugih suvenira na pijaci u Havani u kojoj ćete naći toliko zanimljivih stvari da ćete se zabrinuti za kilažu kofera.

Pomislih – Kubanci bi mogli dobro da zarade, ako bi izvozili gostoprimstvo i osmehe.

Varadero

Ono što možete da vidite u Varaderu nije Kuba. Varadero je turističko mesto, prilagođeno, pre svega, turistima iz Evrope i Severne Amerike. Ceo Varadero živi od turizma, ali ni njima nije lako. I oni se snalaze kako znaju i umeju.

Prosečna plata, recimo, sobarice, iznosi oko 10 pezosa, što je oko 10 evra. Ali, imaju rešenje kako da popune budžet. Na primer, ako im date veš na pranje, ona će ga oprati i opeglati, ali to neće prijaviti, tako da njoj ostaje ceo bakšiš, što je jedan pezos. Ako im ostavite šamponćić na krevetu, potrudiće se da vam napravi neku figuru od peškira. I to radi sa zadovoljstvom, jer ste mislili na nju.

Hrana je veoma ukusna i prilagođena je svim podnebljima. Ono što je mene zapanjilo bilo je PRASE NA RAŽNJU! A onda još jedan šok – čvarci!!!

Domaćini se trude da turisti budu zadovoljni, pa tako svakog dana organizuju animacije i prigodne zabave, ali kada sam video čvarke, zaista, nisam mogao da verujem.

“Čoveče, pa u mojoj zemlji, u Srbiji, mi isto ovo radimo, ali prase polivamo pivom”, rekoh “gringu” koji je pekao prase i pržio se na suncu na “Cuba Day” koji su domaćini prganizovali za turiste.

“Stvarno? Mi ovde ne polivamo pivom, nego sosom u koji stavimo mohito”, odgovorio mi je simpatični Kubanac i potom me, šapatom, zamolio: “Amigo, možeš li da odeš do bara da mi doneseš koka-kolu (to je više nalik našoj golf koli) sa rumom?”.

“Naravno, burazeru”, odgovorih mu presrećan što ću, čim se dokopam interneta (koji je na Kubi retkost), poslati fotografije prijateljima kako pečem prase nasred plaže, nasred Kube!

Nekoliko stvari ne treba, tačnije NE SMETE da propustite u Varaderu.

Obavezno posetite kuću Ala Kaponea

Takođe, hoteli nude razne izlete na otvoreno more, odnosno do ostrvaca u neposrednoj blizini Varadera, kao i plivanje sa delfinima. Jedno od takvih mesta je Kajo Blanko. Plaža je… nestvarna!

Havana

Ako vam dosadi izležavanje na plaži (mada, kome to može da dosadi!?), treba da posetite Havanu. U njoj ćete steći sliku o tome kako zaista Kubanci žive. U staroj Havani, koja je turistima najprivlačnija, videćete objekat kakvog se ne bi postideo ni Pariz, ali odmah do je oronula, zapuštena zgrada u kojoj žive siromašni Kubanci.

Teško je i opisati šta se sve dešava u tim uličicama. Zapravo, život i jeste na ulicama. Dečica koja se igraju u prašini, klinci koji se u uniformama razdragani vraćaju iz škola, prodaje se voće, stoji se u redu i čeka za… razne namirnice, na pojedinim mestima i za garderobu.

Ali, čim čuju taktove muzike – sve se odlaže. Vreme je za mrdanje kukovima, za đuskanje!

KOKTELI

Ako ste na Kubi nemoguće je da ne probate razne koktele. Ustvari, samo koktele pijete (mada ni pivo “Kristal” i “Bukanero” prijaju po toploti). Postoji nekoliko kultnih mesta za koktele i svi su u vezi sa Ernestom Hemingvejem.

Najpoznatiji je “Bodegita del Medio” gde treba da popijete mohito, a u blizini je i “Floridita”, kako piše na ulazu – “kolevka koktela daikiri”. Taj koktel je osmislio, kažu, lično Hemingvej.

DELIĆ ATMOSFERE IZ “FLORIDITE”

Mnogo je lokacija u Havani koje valja videti. Avenije Paseo i Los Presidentos odišu klasom, prelepim zgradama, spomenicima predsednicima raznih zemalja (ne, nema Tita). Avenija Paseo vodi do ogromnog obeliska posvećenog Hose Martiju, najznačajnijem liku iz kubanske istorije.

OLDTAJMERI, LADE, MOSKVIČI, KOKO-TAXI…

Jedan od najupečatljivijih stvari na Kubi su oldtajmeri. Ostavština iz nekih ranijih vremena sada je glavna atrakcija. Pontjaci, kadilaci, fordovi… u raznoraznim bojama i sa najrzaličitijim sirenama.

Ali, to su samo karoserije. Unutra su delovi od tojota, hondi, pitaj boga kojih sve automobila. Međutim, vlasnicima takvih automobila prihod je zagarantovan, jer gotovo da nema turiste koji se nije vozio bar jednom. Ako ste pomislili da bi bilo super da odete na Kubu i kupite jedan takav – odustanite od te ideje, jer je to nemoguće. Najpre, cene takvih odltajmera su oko 40.000 evra (i više), a drugo te automobile ne možete da prebacite sa Kube, jer to nije dozvoljeno.

Nama su atraktivne i “lade”, “moskviči” koji takođe služe i kao taksi vozila, a zapanjujući je podatak da “lada” stara 44 godine, recimo, košta 12.000 dolara!!!

Jasno vam je da ne može svako da sebi priušti takav automobil, pa i ne čudi što nije gužva u saobraćaju.

Ako želite da vam vetar mrsi kosu, a već ste se provozali oldtajmerom, obavezno uzmite koko-taksi. To je ustvari motor, najčešće vespa, na koju je nakačena nastrešnica, poput jajeta, sa dva ili tri sedišta pozadi.

I pored svih tih egzotičnih prizora, ponekih slika našem oku bliskih iz prošlosti, ipak su ljudi ono što Kubu zaista čini bogatom. Iako većina živi skromno, na njihovim licima se to ne vidi. Neko će reći – lako je njima kad im je prosečna temperatura 25 stepeni preko cele godine, kad je stalno sunčano… Da, i to ima uticaja, ali su oni, jednostavno, takvi i valjda se neće promeniti.

“Odakle ste? Iz Srbije?! Sjajno, Srbija i Kuba su prijatelji. Ustvari, Kuba je prijatelj sa svima, pa i sa Amerikancima sada. Ljudi su ljudi”
,  prosuo je filozofsku misao momak koji me je pratio jednom od dve predivne avenije.

“Izvinite, ja sad idem levo, tu radim. Uživajte na Kubi i vratite se opet”, otpozdravio je dok je meni u glavi i dalje odzvanjala rečenica: “Ljudi su ljudi“.

Da, pomislim, i okrenem se da pogledam gomilu jarbola (138), koji su postavljeni na Antiimperijalističkom trgu. A trg se nalazi ispred… Ma, naravno, ispred američke ambasade.

“Kad se naljutimo na njih, na te jarbole stavimo zastave i onda oni ništa ne vide iz kancelarija, hihihihihi”, kaže mi Alehandro, srećan što se kapiramo i što, verovatno, mislimo isto – da su ljudi ljudi, ali da su neki ljudi ipak veći ljudi od nekih drugih.

Izvor: http://mondo.rs/a956149/Magazin/Travel/Kuba-Havana-letovanje-na-Kubi-Varadero-putopis-iz-Havane.html

Havana

Na jednodnevni izlet u glavni grad Kube, Havanu, došli smo iz Varadera,  nakon dvosatne vožnje taxijem po iznenađujuće dobrom auto-putu, u odlično rashlađenoj novoj škodi fabio, zabavljani  vozačem koji nam je ujedno bio i turistički vodič tokom cijelog puta (na tečnom engleskom sa šarmantnim španjolskim akcentom). Kratko smo se zaustavili na vidikovcu izgrađenom na najvišem vrhu pokrajine Mantanza, koji je i geografska granica između dvije pokrajine, da se divimo panoramskom pogledu, osvježimo najboljom pina coladom na Kubi, a sve popraćeno muziciranjem sastava u folklornim kostimima. Vozač izuzetno profesionalan, uvijek dovoljno blizu da nam pomogne oko fotografiranja, a opet distanciran da nam ne ugrozi privatnost uživanja u izletu, jedino je pristao da mu naručimo bocu vode.

U_nastavku vožnje smo ga pitali da li su  česte policijske patrole pored puta zaslužne za vrlo discipliniran promet. Rekao nam je da su novčane kazne rigorozne, a ako kojim slučajem dođe do sudara da se to za obje strane vodi kao kriminalni akt koji završava zatvorom. Zvuči preoštro, ali možda je i potrebno imajući u vidu da gotovo pola prometa čine ne stara,  nego prestara vozila, sa izmiješanim rezervnim dijelovima, tako da je nekad teško i prepoznati model auta. Naravno, takva vozila plijene pažnju turista za razliku od sve mnogobrojnijih najnovijih mercedesa, audija, bmv-a, toyota itd. koji opet plijene pažnju domaćeg stanovništva.

Havana (Ciudad de La Habana) nas je dočekala toplo, možda malo i pretoplo, s užarenih +45 °C. Neuobičajena temperatura čak i za avgust, a kamo li juni. Očito da global warming ne mari za političke, administrativne i ine restrikcije, zatvorenosti, izolacije itd.

Obilazak smo započeli u starom dijelu grada. Turistički orijentirani gradski čelnici  na prepunom parkingu jednu sekciju drže rezerviranu samo za taxije, znajući da mnogi turisti preferiraju ovaj vid dolaska u Havanu nad organiziranom turističkom turom autobusom ili pak samostalnom vožnjom rent-a-car-om. Da, da i to napomenem – registarske tablice su različitih boja: državna vozila imaju plavu boju tablica (uključujući taxi koji je isključivo državni), privatna vozila žutu, stranci koji rade na Kubi imaju bordo tablice, rent-a-car ima smeđe, vojna vozila zelene, diplomatska crvene….

Cio stari dio grada, LaHabana Vieja, je pod zaštitom UNESCO i mahom je pješačka zona. Palme, bugenvilije, blizina mora, bijelim kamenom popločane ulice, hladovina starih građevina, brojne baštice i restorani, puno malih trgova i ušuškanih parkova čini da se osjećamo kao u nekom našem primorskom gradu.

Naš vodič nam daje kratak istorijat grada: datira jos od 16. stoljeća, kada je španjolski kralj Filip II dodijelio Havani status grada. Gradska populacija od 2,2 milijuna stanovnika (šire gradsko područje oko 3 milijuna) čini Havanu najvećim gradom na Kubi, a i u Karipskoj regiji.  Sredinom 18. stoljeća, tokom sedmogodišnjeg rata, Havana je prešla u posjed Engleske. Došlo je do procvata trgovine s engleskim sjevernoameričkim i karipskim kolonijama, te do pokretanja mnogobrojnih plantaža šećera, u svrhu kojih je na otok dovedeno hiljade robova iz zapadne Afrike, a opet, kao ispomoć njima, približno isti broj radne snage iz Kine. Sedmogodišnji rat je okončan Pariškim mirom: Englezi su predali Kubu Španjolcima u zamjenu za tadašnju španjolsku koloniju Floridu. Tokom tog perioda Havana je imala više od 70,000 stanovnika, te je bila treći najveći grad na oba američka kontinenta: iza LimeMéxica, ali ispred BostonaNew Yorka.

Šetnjom prepunim ulicama, ali ipak tražeći i najmanji hlad, stižemo  do veleljepnog trga kojim dominira Catedral de San Cristóbal de La Havan. Katedrala, koja neodoljivo podsjeća na pariški Notre Dame, je izgrađena u 18. stoljeću kao Jezuitska crkva, te je nakon protjerivanja Isusovaca sa španjolskih teritorija ubrzo i formalno  postala katedralom. Ostaci Kristofora Kolumba su bili pohranjeni u katedrali čitavih 100 godina. Iako je nekada blještavi bijeli kamen fasade već podobro potamnio, katedrala ne gubi na svojoj ljepoti.

Stoljetna hladovina unutrašnjosti, kojom dominira ogroman, zlatom ukrašen oltar, nas prosto priziva da ostanemo na podnevnoj službi koju katedralska zvona već najavljuju. Unutrašnjost se ubrzano puni što mještanima, što turistima, a rekoše nam da se služba obavlja na nekoliko svjetskih jezika.

Samo jednu ulicu dalje je veliki trg Plaza Vieja pretvoren u baštu restorana koji zauzima cijelu  susjednu zgradu.   Uz kubansku kavicu slušamo povijest te tri velike građevine: komandant španjolske uprave je izgradio palaču za sebe i svoju porodicu (sada muzej), gradonačelnik grada je izgradio palaču preko puta (sada restoran), a najbogatija udovica tog perioda je podigla palaču sebi i djeci točno između te dvije, čime su ujedno formirali trg. Duh tog vremena nam dočaravaju mještani obučeni u aristokratske raskošne haljine i odijela tog doba, mala improvizirana pijaca suvenira s prodavačima u odjeći običnog, pretežno porijeklom iz Afrike,  stanovništva tog doba, a svi spremni da se za 1-2 pezosa slikaju s nama. Ulični crtač nam je već nudio vrlo uspješno nacrtani portret  mog muža, a u pozadini svega muzički sastav je svirao tradicionalnu muziku, diskretno prilazeći i pitajući da li imamo neku specijalnu muzičku želju.

Sada već u strogom gradskom jezgru, kroz ulice u kojima se smjenjuju raznorazni butici, prodavnice, restorani, stižemo do hotela Ambos Mundos. Čuven je po svom gostu koji je tu boravio pišući svoje djelo “Za kim zvona zvone”. Vodič nam pokazuje otvoreni prozor na najvišem katu hotela – tu je soba gdje je živio i stvarao Ernest Hemingway.

Soba, sa svim sačuvanim namještajem i privatnim Ernestovim stvarima, je pretvorena u muzej. Aula hotela je opet izložba fotografija koje su ovjekovječile ne samo pisca nego i ostale kako kubanske tako i svjetske političke i kulturne čimbenike tog vremena. Hemingway je inače na Kubi boravio preko 20 godina, napisavši tu i “Starac i more” i mnoga druga djela. Do sobe-muzeja se vozimo starinskim, otvorenim željeznim liftom sa uniformiranim lift-boyem. Soba je prilično jednostavna, za razliku od vrlo slikovitih i emotivnih piščevih djela.

Na krovu hotela je bašta s restoranom. Uz neizbježnu živu muziku i ovaj put svježu  limunadu uživamo u panoramskom pogledu na grad. S jedne strane zaljeva je Castillo de los Tres Reyes Magos del Morro, ili kraće El Morro, pitoreskna tvrđava koja je štitila od napada pirata sa Kariba (sa ili bez Johnny Depp’s Captain Jack Sparrow sad to već ne znamo). Na drugoj strani  dominira grandiozna utvrda San Carlos de la Cabaña, ili kraće El Cabaña, koju su Španjolci gradili 11 godina s namjerom da bude najveća španjolska fortifikacija u Novom svijetu čime bi Havanu transformirali u najsnažnije utvrđeni grad na oba američka kontinenta. Po dovršenju tvrđava se smatrala neosvojivom.  Bila je opremljena velikim brojem topova izljevenih u Barceloni. Nekoliko tih topova kao i originalna topovska đulad su postavljeni u asfaltirane ulice na ulaznim dijelovima starog grada da označe pješačke zone.

Tik pored je El Cristo de La Habana, statua Isusa Krista koja udjeljuje blagoslov gradu nalik na čuveni kip Krista IskupiteljaRio de Janeiru. Mramorno djelo je podignuto 1958, samo nekoliko dana prije ulaska Fidela Castra u Havanu za vrijeme Kubanske revolucije.

Nažalost, ljepotu panoramskog pogleda, kao aveti prošlosti, napadaju nasilno porušene stare građevine, rezultat te iste revolucije. Da li ih namjerno održavaju u tom stanju ili  će i to doći na red – autentične, do najmanjih detalja i originalne palete boja, restauracije koja je sve prisutna po Starom gradom.

Vodič nam skreće poglede na ljepše prizore: Museo de la Revolución (nekadašnja Predsjednička palača), Palacio de los Capitanes Generales, mnogobrojne druge palače, crkve, Muzej čokolade… Odlučujemo obići neke od građevina, koliko nam vrućina dozvoli.

Pošto smo se nadivili tim starim palačama, prošetali smo avenijom Quinta Avenida (nazvana po  Fifth Avenue u New York) gdje su do revolucije živjeli najbogatijih Kubanci, a sada su smještene ambasade.

Nakon što smo se usprotivili vodičevoj namjeri da nam za ručak preporuči neki pro-zapadno uređeni restoran, te izrazili želju da ručamo u domaćem restoranu tipičnu kubansku hranu, odvedeni smo u restoran čiji je ulaz bio kroz  plesni studio za flamengo plesove.  Djevojke u dugim haljinama i s kastanjetama u rukama su uvježbavale elemente plesa dok je nekoliko mladića sve to muzički pratilo na gitarama. Radni dan, rano popodne ali Kubanci očito znaju da uživaju.

Posluženi smo njihovom verzijom škampa na buzaru, ribom sa roštilja, na vlakanca isitnjenom i u bogatom sosu prasetinom sa ražnja, uz obaveznu rižu i mali crni grah u pikantnom umaku. Dobili smo i ogroman bokal svježeg soka od ananasa koji besplatno dopunjuju za razliku od flaširane vode koju naplaćuju. Našeg vozača smo morali ubijediti da nam se pridruži za stolom, a čekao je da mi prvi počnemo jesti. Tu nam je ispričao da zbog velikih napojnica u svemu što je vezano za turizam, mnogi fakultetski obrazovani ljudi napuštaju svoje slabo plaćene državne pozicije, te je sve više konobara, sobarica, vozača …itd da su pravnici, inženjeri, profesori, pa čak i doktori.

Kako to treba i da bude, nakon dobrog jela idu dobra kapljica i dobra cigara.  Zaustavili smo se nakratko ispred zgrade porodice Bacardi gdje se sve do revolucije proizvodio najčuveniji rum na svijetu, a potom i ispred čuvene tvornice kubanskih cigara gdje najkvalitetnije i najskuplje primjerke još uvijek ručno izrađuju.

Potom smo se odvezli u glavnu gradsku ulicu i parkirali ispred El Capitolio Nacional. Kolosalna građevina izgrađena početkom XX stoljeća kao Senat i Zastupnički dom, prepoznatljiva  je po svojoj kupoli, stepeništu i ulazu pravljenim po uzoru na Panthéon u Parizu, a neodoljivo podsjeca na US Capitol u Washingtonu. Unutrašnjost je sada sjedište Kubanske akademije znanosti i muzeja  Museo Nacional de Historia Natural. Muzej sadrži treći najveći kip na svijetu izložen u zatvorenom prostoru, La Estatua de la República, te najveću prirodoslovnu zbirku u zemlji. Nažalost, tad je najvećim dijelom bio u fazi restauracije te se nismo dugo zadržali u obilasku.…

U_susjedstvu El Capitolia je Nacionalna opera sa Profesionalnom kubanskom nacionalnom baletnom školom, koja, sa preko 4,000 studenata iz cijelog svijeta, čini  najveću baletnu školu na svijetu. Arhitektura glavnog stepeništa podsjeća na staru Parišku operu. A i sama fasada je umjetnost za sebe.  Neka od slavnih imena koja su tu nastupala su i Enrico Caruso,  Anna Pavlova, Maya Plisetskaya,  Sarah Bernhardt,…

Na suprotnoj strani ulice je veliko kino na čijoj ostarjeloj fasadi se još može nazrijeti nekadašnji brodvejski glamur. U periodu nakon II svjetskog rata, pa sve do Castrove revolucije  u Havani je djelovalo preko 135 kinematografa, više od Pariza ili New Yorka tog doba. Grad je tada ostvarivao veće prihode od Las Vegasa. Mnoge zvijezde filma i glazbe bile su redovni sudionici čuvenih havanskih noćnih provoda, između ostalih Frank SinatraAva GardnerMarlene Dietrich, Gary Cooper….

Iako je već bilo kasno popodne vrućina nije nimalo jenjavala. Hladne boce vode smo kupovali otprilike svakih sat vremena jer bi se prethodne već previše ugrijale.  Zato smo odlučili da ostatke nekada najveće i najživopisnije kineske četvrti u Latinskoj Americi, Barrio Chino, obiđemo vožnjom autom po Calle Dragones (ulica Zmajeva). Iznenadili smo se kako su sve građevine prilično dobro odoljele zubu vremena, s još uvijek jasnim ukrasima i bojama na fasadama.

Nakon toga smo se uputili u dio Havane koji zovu Suvremena Havana. Strogi centar tog dijela grada predstavljaju ogromni trg Plaza de la Revolución s isto tako ogromnom statuom Monumento a José Martí tik pored preko 100m visokog tornja u formi petokrake zvijezde. U kružnom poretku oko trga su sjedište sadašnje Kubanske vlade, mnoga ministarstva, Vrhovna vojna komanda, Nacionalna biblioteka, poslovni i stambeni neboderi na čijim fasadama dominiraju portreti Castra i Che Guevare. Sve je nekako prostrano, široko, ogromno i moderno, ali bez šarma koji dominira Starim Gradom.

Za kraj, uz purpurni odsjaj zalazećeg sunca i bonacu Atlanskog oceana, naš vodič nas je provezao El Malecón avenijom, paralelnim sa  nekoliko kilometara dugom gradskom pješčanom plažom, do izlaza na autoput kojim nas je vratio u Varadero.

Izvor: http://putopisi.net/sjeverna-amerika/kuba/havana